Законом о планирању и изградњи прописано је да се објекти високоградње јавне и пословне намене морају  пројектовати и градити тако да особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад. Стамбене и стамбено-пословне зграде са десет и више станова морају се пројектовати и градити тако да се особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад. Извођење радова на уклањању препрека за особе са инвалидитетом врши се на основу решења којим се одобрава извођење тих радова које издаје орган надлежан за издавање грађевинске дозволе. Новчаном казном казниће се за прекршај привредно друштво или друго правно лице које је инвеститор објекта ако не обезбеди приступ објекту особама са инвалидитетом у складу са стандардима приступачности, а ya овај прекршај казниће се и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу. Захтев за покретање прекршајног поступка подноси надлежни урбанистички инспектор.

Подзаконским правним актом, Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама прописани су стандарди којима се ближе дефинишу обавезне техничке мере и услови пројектовања, планирања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Приступачност се односи на зграде јавне и пословне намене, као и на друге објекте за јавну употребу као што су улице, тргови, паркови и сл. Правилник се односи и на стамбене и пословно-стамбене зграде са десет и више станова. Објекти за јавно коришћење, у смислу овог правилника су банке, болнице, домови здравља, домови за старе, објекти културе, објекти за потребе државних органа, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе, пословни објекти, поште, рехабилитациони центри, саобраћајни терминали, спортски и рекреативни објекти, угоститељски објекти, хотели, хостели, школе и други објекти. Обавезни елементи приступачности су eлементи приступачности за савладавање висинских разлика; eлементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене зграде и објекти за јавно коришћење и елементи приступачности јавног саобраћаја.

Закон о кретању уз помоћ пса водича, донет 2015. године, уређује се право особа са инвалидитетом на кретање уз помоћ пса водича у јавном превозу, објектима и површинама у јавној употреби и у радном простору. Особа са инвалидитетом која се креће уз помоћ пса водича јесте слепо или слабовидо лице, лице које користи инвалидска колица и свако друго лице које има статус особе са инвалидитетом у складу са законом које се креће уз помоћ пса водича. Пас водич је пас који се користи као подршка у кретању или у терапеутске, рехабилитацијске или друге сличне потребе особа са инвалидитетом, а који је прошао посебну обуку у складу са законом и који је видно обележен адекватном опремом. Инструктор пса водича је лице које обавља послове обуке пса водича. Право на кретање уз помоћ пса водича подразумева слободан приступ и кретање у јавном превозу, објектима и површинама у јавној употреби и у радном простору, као и у сваком другом простору. Особа која се креће уз помоћ пса водича има право на коришћење свих превозних средстава у јавном превозу, укључујући и задржавање на свим просторима који су предвиђени за путнике. Особа која се креће уз помоћ пса водича има право коришћења свих објеката у јавној употреби, као што су објекти државних органа, органа аутономне покрајине и локалне самоуправе, као и других органа и организација, правних и физичких лица, објекти у области образовања, социјалне и здравствене заштите, културе, спорта, туризма, угоститељства и других делатности. Особа која се креће уз помоћ пса водича има право на слободан приступ и боравак на јавним површинама као што су јавне саобраћајнице, тргови, улице, пешачки прелази, паркови, зелене површине и друге површине за кретање и боравак лица. Особа која се креће уз помоћ пса водича има право на слободан приступ и боравак у радном простору, односно простору у којем особа која се креће уз помоћ пса водича обавља послове. Новчаном казном казниће се за прекршај правно лице ако особи која се креће уз помоћ пса водича или инструктору пса водича забрани или не омогући право на коришћење свих превозних средстава у јавном превозу, укључујући и задржавање на свим просторима који су предвиђени за путнике, бесплатан превоз за пса водича, коришћење објеката у јавној употреби, бесплатан улазак за пса водича у објекте у јавној употреби, слободан приступ и боравак на јавним површинама и слободан приступ и боравак у радном простору, односно простору у којем лице које се креће уз помоћ пса водича обавља послове.

Закон о железници прописује минимални стандард квалитета услуга нарочито пружање помоћи особама са инвалидитетом и особама са смањеном покретљивошћу. Железнички превозници и продавци карата који нуде уговоре о превозу путника у име једног или више железничких превозника пружају путницима, према захтеву, најмање информацију о путовању, пре и у току путовања у регионалном, даљинском и међународном превозу, за које железнички превозник нуди уговор о превозу, укључујући и информације о приступачности, условима приступа и постојању просторија у возу намењених особама са инвалидитетом и особама са смањеном покретљивошћу.Железнички превозници и управљачи станица, уз активно учешће репрезентативних организација особа са инвалидитетом и особа са смањеном покретљивошћу утврђују или уводе недискриминативна правила приступа у сврху превоза особа са инвалидитетом и особа са смањеном покретљивошћу. Резервације и карте се продају особама са инвалидитетом и особама са смањеном покретљивошћу без додатних трошкова. Железнички превозник, продавац карата или организатор путовања не могу одбити прихватање резервације, или издавање карте, особи са инвалидитетом или особи са смањеном покретљивошћу, или захтевати да ова особа буде у пратњи друге особе, све док то није неопходно у складу са правилима приступа. По захтеву, железнички превозник, продавац карата или организатор путовања пружају особама са инвалидитетом и особама са смањеном покретљивошћу информације о приступачности железничких услуга и о условима приступа возним средствима у складу са правилима приступа и информишу особе са инвалидитетом и особе са смањеном покретљивошћу о расположивом простору у возу.

Закон о безбедности саобраћаја на путевима уређује издавање налепница за возила за особе са инвалидитетом. Закон даје статус пешака и особама са инвалидитетом дефинишући неадекватно инвалидска колица као колица за немоћна лица. Слепа особа која самостално учествује у саобраћају као пешак, треба да се креће уз помоћ белог штапа и/или обученог пса водича. Возило које је подешено да њиме управља особа са инвалидитетом може, на захтев те особе, бити означено налепницом чији изглед, садржај, начин постављања и ближе услове за издавање утврђује министар надлежан за послове саобраћаја. Ознаку издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе. Једнообразна налепница за паркирање возила регистрованих на особу са инвалидитетом на посебно означеним паркинг местима важи на целој територији Републике Србије али локалне самоуправе су надлежне да прописују критеријуме за издавање налепнице па не постоје уједначени јединствени критеријуми. Забрањено је заустављање и паркирање возила на тракама за кретање особа са инвалидитетом као и на паркинг местима резервисаним за возила за особе са инвалидитетом, осим уколико возило не поседује ознаку за паркирање.

Закон о јавном информисању и медијима предвиђа да Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе у циљу заштите интереса особа са инвалидитетом и обезбеђивања њиховог равноправног уживања права на слободу мишљења и изражавања, предузима мере којима им се омогућава да несметано примају информације намењене јавности, у примереном облику и применом одговарајуће технологије, и обезбеђује део средстава или других услова за рад медија који објављују информације на знаковном језику или Брајевом писму или на други начин омогућавају тим лицима да несметано остварују права у јавном информисању. Закон прописује да је информисање особа са инвалидитетом јавни интерес у области јавног информисања.

Закон о електронским медијима предвиђа заштиту права особа са инвалидитетом. Пружалац медијске услуге је дужан да, у складу са својим финансијским и техничким могућностима, свој програм и садржај учини доступним особама оштећеног слуха, односно вида. Регулатор подстиче пружаоца медијске услуге да свој програм и садржај учини доступним особама оштећеног слуха, односно вида. Медијске услуге цивилног сектора пружају се ради задовољавања специфичних интереса појединих друштвених група (националне мањине, омладина, стари, особе са инвалидитетом итд.) и организација грађана, а не ради стицања добити.

Закон о јавним медијским сервисима предвиђа да је јавни интерес који јавни медијски сервис остварује кроз своје програмске садржаје између осталог и задовољавање потреба у информисању свих делова друштва без дискриминације, водећи рачуна нарочито о друштвено осетљивим групама као што су деца, омладина и стари, мањинске групе, особе са инвалидитетом, социјално и здравствено угрожени и др. У остваривању јавног интереса медијски сервис дужан је да уважава језичке и говорне стандарде, како већинског становништва тако, у одговарајућој сразмери и националних мањина на подручју на коме сепрограм емитује као и језичке и говорне стандарде глувих и наглувих особа. Јавни медијски сервис дужан је да у програмима користи српски језик, ћирилично писмо и знаковни језик као облик комунукације глувих и наглувих особа. Од обавезе плаћања таксе ослобађа се физичко лице, власник мерила електричне енергије, које живи у једночланом домаћинству или је хранилац породице у вишечланом домаћинству, уколико је особа са инвалидитетом са 100% телесног оштећења; особа са инвалидитетом са мање од 100% телесног оштећења, ако јој је, у складу са одредбама посебних прописа, признато право на додатак за туђу негу и помоћ и лице које је трајно изгубило слух или слепо лице. Од обавезе плаћања таксе ослобађају се и установе које се у смислу закона који уређује област социјалне заштите сматрају установама за смештај корисника, образовно-васпитне установе, здравствене установе и организације особа са инвалидитетом и предузећа за радно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом.

Закон о електронској управи даје правни оквир за обављање послова управе државних органа и организација, органа и организација покрајинске аутономије, органа и организација јединица локалне самоуправе, установа, јавних предузећа, посебних органа преко којих се остварује регулаторна функција и правних и физичких лица којима су поверена јавна овлашћења употребом информационо-комуникационих технологија, односно услови за успостављање, одржавање и коришћење интероперабилних информационо-комуникационих технологија органа.  Свако има права да користи услугу електронске управе у складу са овим законом. Сви корисници услуге електронске управе на једнак начин и под једнаким условима имају приступ електронским подацима и документима и равноправни су у остваривању овог права. Услуга електронске управе пружа се на начин који обезбеђује приступ и коришћење особама са инвалидитетом без техничких, аудио-визуелних, семантичких и језичких ограничења. Орган је дужан да при дизајнирању, изради, одржавању и ажурирању софтверског решења које омогућава коришћење услуга електронске управе  поштује стандарде приступачности, како би услуге електронске управе биле доступне свима, а нарочито особама са инвалидитетом. Ради успостављања електронске управе орган је између осталог дужан да омогући приступ садржају и услугама електронске управе свакоме, у складу са стандардима приступачности.

Правилник о пружању услуга Универзалног сервиса предвиђа да се једнакост могућности за приступ јавно доступним телефонским услугама, укључујући упућивање позива службама за хитне интервенције, услугама обавештења и јавним телефонским именицима, обезбеђују се за особе са инвалидитетом применом следећих посебних мера: увршћивањем терминалне опреме прилагођене за коришћење особама са различитим врстама инвалидитета (оштећења слуха, вида итд) у понуду оператора, који су одређени за пружаоце услуга универзалног сервиса, у складу са Законом и прилагођавањем телефонских говорница за приступ и коришћење особама са инвалидитетом.

Влада Србије усвојила је препоруку надлежним органима јавне власти да обезбеде доступност јавних информација у електронском формату за слепе и слабовиде особе.

Закон о употреби знаковног језика уређују се употреба знаковног језика, односно право на учење знаковног језика и право на употребу услуге тумача за знаковни језик, начин употребе услуге тумача за знаковни језик, мере за подстицање примене и унапређење употребе знаковног језика кроз информисање и образовање на знаковном језику и друга питања од значаја за употребу знаковног језика. Глува особа која користи знаковни језик, односно глува особа која није у могућности да на основу другог облика комуникације, читањем са усана, писањем или на други начин, оствари неко право, на закону заснован интерес или изврши обавезу има право на употребу услуге тумача за знаковни језик.

Глуве особе имају право на употребу знаковног језика у поступку пред државним органом, органом аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и другим органом и организацијом и правним лицем коме је поверено вршење јавних овлашћења (у даљем тексту: јавна служба). Глува особа која учествује у политичком животу – на састанцима и седницама органа јавне власти, има право на употребу знаковног језика. Образовно-васпитни рад у установама образовања и васпитања и студије на високошколској установи могу се изводити на знаковном језику за глуве особе,  у складу са њиховим потребама, способностима и могућностима. Глуве особе имају право на употребу знаковног језика у току запошљавања и рада код послодавца, и то: при обављању разговора за посао, код закључивања и отказивања уговора о раду или другог уговора о раду ван радног односа, стручном оспособљавању и усавршавању, волонтирању, у току рада или учествовања на раду код послодавца по било ком основу док постоји објективна потреба за таквом услугом и у случајевима у којима се запосленим лицима код послодавца саопштавају информације од утицаја на процес рада и њихов положај. Пружаоци медијских услуга дужни су да сагледају могућности и раде на стварању услова за омогућавање праћења аудио-визуелних медијских услуга путем тумача за знаковни језик или применом техника прихватљивих глувој особи у највећој могућој мери, обезбеђивањем дневног праћења доступног програма и садржаја.

Републички завод за информатику и интернет је у своје Препоруке за израду веб презентација органа државне управе из априла 2008. године укључио и препоруку о електронској приступачности сајтова за слепе и слабовиде особе, у складу са међународним стандардима и препорукама из ове области.