Ово право припада појединцу, односно породици, који својим радом, приходима од имовине или из других извора остварују приход мањи од износа новчане социјалне помоћи утврђеног овим законом.

Породицом, у смислу остваривања права на новчану социјалну помоћ, сматрају се супружници и ванбрачни партнери, деца и сродници у правој линији без обзира на степен сродства, као и сродници у побочној линији до другог степена сродства под условом да живе у заједничком домаћинству.

Право на новчану социјалну помоћ између осталих може остварити радно способан појединац, односно члан породице ако се сам стара о свом детету са сметњама у развоју тако да не може да буде радно ангажован.

Појединац који је неспособан за рад, односно породица чији су сви чланови неспособни за рад и једнородитељска породица имају право на увећану новчану социјалну помоћ. Закон између осталог предвиђа да право на увећану новчану социјалну помоћ ужива лице које је потпуно неспособно за рад према прописима о раду и о пензијском и инвалидском осигурању, трудница и родитељ детета који користи породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета према прописима о раду, незапослено лице које се стара о члану породице који је корисник права на помоћ и негу по било ком основу, лице коме је утврђен трећи степен радне способности у складу са прописима којима се уређује запошљавање особа са инвалидитето, лице према коме је покренут поступак утврђивања радне способности или поступак лишавања пословне способности – док тај поступак траје.